(970 god.p.n.e. – 1040 god.p.n.e.)
Kao dečak David je bio pastir iz gradića po imenu Vitlejem (Palestina) koji je svirao harfu. Tadašnji kralj po imenu Saul bio je veoma bolestan jer ga je Bog radi njegovih grehova udario zlim duhom, takođe imao je problem i sa nesanicom. Mnogi lekari, proroci i travari pokušali su mu pomoći, ali ništa nije uspevalo. Kraljev savetnik čuo je za Davida i njegovu harfu i predložio kralju da ga dovedu ne bi li svojim sviranjem kralju olakšao stanje. Kralj je prihvatio predlog i David je doveden na dvor. Prelepom muzikom zadobio je kraljevu naklonost. Kasnije se sprijateljio sa kraljevim sinom a oženio njegovu kćer. Nasledivši Saula postao je kralj i počeo da vlada oko 1000 god.p.n.e. U vreme njegove vladavine zemlja je doživela najveći procvat: sva civilna i vojna administracija koncentrisala se u Jerusalim koji je postao verski, sudski i kulturni centar. Nakon četrdeset godina je preminuo i sahranjen je u “Davidovom gradu”. Stanovništvo je svog kralja povezalo sa blagostanjem i harfom pa je i do dan danas harfa ostala na kovanici izraelskog novca od pola šekela.
Naime mnogim umetnicima Srednjeg veka kao i humanizma i renesanse je Kralj David bio inspiracija. Njega su vrlo često prikazivali na slikama, skulpturama u raznim pozama kao sto je štimovanje, sviranje itd. sa različitim izgledom instrumenta. Negde bi instrument ličio na liru, negde na citru, a negde na danasnju harfu.
Comments are closed.